НЕБОЈШЕ ЂУКИЋА

У овој неизмјерној боли насталој твојим одласком, ломе ме многобројна питања без одговора. Зашто је Бог одлучио да ми узме вољено биће и немилосрдно прекине наших седам година љубави, посвећености, сталне пажње, њежности? Све ми је пусто и нијемо. Узалуд се надам да ћу опет чути:" Мецо, волим те највише на свијету". И ја тебе волим, бескрајно, и захвална сам ти на свему чему си ме научио, на свему што смо заједно проживјели, пропутовали, вид‌јели и доживјели. Нека твоја племенита душа почива у миру, јер ћу ја твој аманет да ти пазим Душана испуњавати свом снагом коју будем имала. Живјећеш док ме буде.