НЕБОЈША – НЕНО Радомира БОЈИЋ

Драги, добри и лијепи брате, кад бих могла да вратим сате, да вратим вријеме, навиру ми успоменеаа, у најљепше дјетињство а посебно Томашево наше гдје недавно проведосмо лијепе од Бога чашћене нам дане. Знаде ОН шта ће се десити а знао је и мисли и жеље. Наше па их редом испуњаваше. Поклонио нам времена за дружење и шетње с породицом мојом којом си се поносио а они те вољели јер чисту душу знају препознати. Боли брате јер не могу вратити ни вријеме ни сате, ал` вјерујем чврсто, вјерујем да си сада горе нашао драге своје, браћу и остале наше миле. Мија нашег на његову радост јер душе ваше и на овом свијету се слагаше. Вјерујем да анђели те од нечег тежег сачуваше. То што боли, то што срце крвари, мора, од Бога нам дато. Ти не тугује горе због суза и патње наше, него нам шаљи анђеле чуваре и боје дуге, да срце има мање туге, јер весеље волио си па да тузи пркоси, а душа твоја племенита нек царује и ужива са анђелима у заслуженом рају. Они ти је најбоље познају.