НЕБОЈША Бранков ЋУПИЋ

Мој Нешо, тешко ми је било да пишем и говорим о теби свих ових мјесеци, а да нађем праве ријечи којима би описао сва своја осјећања. Тај одлазак ме је много заболио. Још увијек чујем глас који ми јавља за твој одлазак, и још увијек не вјерујем да си нас напустио. Бићеш упамћен кроз најљепше успомене, био си диван стриц пун пажње и разумијевања, увијек си стојао испред мене и био моја заштита и сигурност. Памтим како си се са радошћу враћао у кућу од које си потекао у твоју родну Подгорицу. Вријеме проведено са тобом било је привилегија и ћутање са тобом би пријало, у теби сам нашао све оно што ми је недостајало. Није те било тешко вољети. Гледао си нас као своју дјецу, био си брижан и пожртвован брат мом оцу и истински пријатељ мојој мајци на чему сам ти много захвалан. Твоја животна прича није била лака, храбро си ходао овоземљским стазама, био си свој. Твоја борба за животом је моја велика туга. Бескрајно захвалан на свему и тужан што нам загрљаји нису дуже трајали. Не, ти ниси био мени само стриц, већ као прави отац!