НАТАША КАЛЕЗИЋ

Заувијек ћеш нас бољети, сузе наше никад неће пресушити, наш бол никада неће престати, само се претвара у тишину. Сваки дан нас подсјети на тебе, сваки поглед ка небу постаје молитва. Сваког дана помислимо на твоје очи, твој осмијех... Живот иде даље, кажу... али како даље без тебе... Срце и даље крвари, а очи те памте. Заувијек ћеш бити наша рана, наша Наташа којуи никад нећемо пребољети.