НАОДА Божовог ВУКОВИЋА

Данас одлази један из плејаде одабраних Дурмитораца. Његов пут међу сазвежђа дурмиторских великана давно је означен и освијетљен захвалношћу свих који су га познавали. Данас када се физички растајемо од њега, остајемо поносни на његово овоземаљско постојање и стваралштво, његов частан и изнад свега поштен живот у ком је било мјеста за све људе добре воље и здраве мисли. Деценијама за редом на дурмиторском подручју сливали су се стихови и уплитали у Петровдански пјеснички вијенац. У тим интересантном и преломним временима подстицали су наше битисање и указивали да је слобода и њена непромјењива вриједност увијек иста. Са стихом смо гасили духовну жеђ, али се увелико, пред собом и другима легитимисали, чувајући, не само прошлост, већ и будућност. Управо то је Наодово „ауторско дјело“, које нам, између свих осталих животних дјела, оставља у аманет. Драги наш Наоде, Заплови у своју слободу раширених крила, тамо гдје досежу само чисте душе. Нека ти Господ подари рајско насеље Слава ти и хвала!