рођена Прашчевић Вољена наша сестро и тетко вријеме пролази, прође најтужнија година у нашим животима од кад нас заувијек напусти љепотице наша. Вјечно ће нам недостајати твој благи топао осмијех, твоја ријеч подршке, разумијевања и љубави која само сестра сестри може упутити. Часно подизани, поносни на своје родитеље, оца Влада који нас напусти прије 15 година и мајке Вукосаве која већ три године није са нама. Да ли се тамо негдје у рају дружите и осјећате боље него ми који остадосмо да вјечно тугујемо, да нас хране сјећања на дивне тренутке које проведосмо заједно. Љепотице наша, рано убрали цвијете, знаш ли колико нам недостајеш и колико патимо и тугујемо због тебе. Мезимице наша направи нам тужан сваки дан до краја живота. Највише нам фалиш кад нам је тешко, кад нам душа пуца, а не можемо теби да кажемо. Ми и даље чекамо да се јавиш. Година дана тишине без тебе, година дана да питаш што радимо, без твог осмијеха, без твог погледа, без твог позива која си нас сестро разумјела. Причамо са тобом само у мислима и даље те тражимо у свему. Сада умјесто тебе грлимо јастук и натапамо га сузама. Посјетисимо твоју вјечну кућу 27.7.2025. и умјесто твог загрљаја љубисмо плочу и крст са твојим именом. Умјесто твог погледа камен, умјесто твојих пољубаца поглед на море. Надамо се да се тамо негдје смијеш, да си коначно одморила своју велику душу. Волимо те цијелим рањеним срцем и носимо те сваког дана у сваком дану. Ваше душе нека царују у царство небеском. Волимо Вас.