МОМЧИЛО-МОМО ПЕРОВИЋ

Ево прође још једна година, болна и тужна. И опет прољеће пуно тишине, прољеће које буди болна сјећања... Тата, ти си и даље ту, знам ја... Знам да ме твоја свијетлост сваког дана обасјава и даје ми снагу за јутра која долазе. Ништа више није исто од када си отишао. Много сам ти се ужељела, твога осмијеха, твога загрљаја, твога звања: "Ако сине". Фали ми твоје присуство, велика је празнина у мени. Волимо те.