МОМЧИЛА - МОМА МАРКОВИЋА

Прошле су 22 године, а ти живиш у нама и са нама свакога трена, дана, ноћи... Уткан у свакој нашој мисли, свакој сузи, сваком осмијеху и срећи твој лик и сјећање на тебе дају снагу да корачамо напријед, исправно и непоколебљиво, онако како си нас учио... Не мјеримо да ли је јачи бол од када си отишао или понос и радост што си био наш, најбољи и најдивнији супруг, отац, деда... Срце боли и воли једнако... И памти најљепше тренутке проведене с тобом... Памти наше вријеме... безбрижног живота и одрастања... Памти твоју доброту и љубав којом си нас обасипао, твоју брижност којом си нас чувао, снагу коју си нам давао... Непроцјењиво и неизбрисиво сјећање које живи заувијек... С љубављу, вјером и надом да нас гледаш и чуваш и даље,