МОЈСИЈЕ МАРОВИЋ

Деда, хвала ти што си увијек био ту, док сам као дијете спавала на твом длану нијесам могла ни да сањам да ћемо се овако брзо растати. Хвала ти што си увијек вјеровато у мене и што си уљепшао моје дјетињство. Борио си се, знам али небо је добило најљепшег анђела и знам да ћеш ме чувати и бодрити са неког љепшег мјеста. Много је тешко и помислити опростити се од тебе... Заувијек ћу памтити твоје топле руке, најљепше плаве очи, најтоплији поглед.