МОЈСИЈА МАРОВИЋА

Који нас је напустио прије годину дана. Прошла је година откако ниси са нама, а у срцима као да је вријеме стало оног дана када си отишао. Сваки нови дан без тебе само нас подсјети колико си био важан дио наших живота – стуб наше породице, ослонац у свакој невољи, миран глас разума и бескрајна љубав. Недостају твоје ријечи, твој осмијех, твој корак по дворишту, твој поглед који је увијек знао више него што си говорио. Недостаје твоја снага која нас је водила и твоје срце које је за нас куцало. У сваком тренутку радости, у сваком окупљању, осјећамо твоје присуство – невидљиво, али снажно. У тишини наших молитви и у шапату сјећања, тражимо те, проналазимо те и чувамо у себи. Вријеме пролази али бол не нестаје. Само учимо да живимо са њом, носећи у срцима успомену на тебе – успомену на твој живот, твоју доброту, твоју праведност и љубав коју си нам даровао. Заувијек ћеш бити дио нас, дио свега што јесмо и што ћемо икада бити. Твоје име изговарамо с поносом, твоју успомену чувамо с љубављу, а твоју душу пратимо молитвама. Породица ће посјетити твоју вјечну кућу.