Мој Драле

Прошло је 40 дана откако те нема, а бол у мом срцу не јењава. Вријеме пролази, али твоја празнина сваким даном све више боли. И даље ми се чини да ћеш сваког тренутка доћи, насмијати се оним својим осмијехом и рећи нешто што само ти умијеш. Био си ми много више од друга – био си мој побратим, брат по срцу, моја снага и ослонац кроз живот. Заједно смо дијелили и радост и тугу, и добро и зло. Вољели смо се као рођена браћа, а љубав попут наше не може угасити ни вријеме, ни даљина, ни смрт. Тешко ми је да прихватим да те више нема, да нећу чути твој глас, вид‌јети твој осмијех и загрлити те као некада. Али знам да ћеш заувијек живјети у мојим успоменама, мислима и срцу. Сваки пут када те се сјетим забољеце, али ћу бити захвалан што сам имао част да те зовем својим побратимом и братом. Нијесу нас раставили ни живот ни смрт. Док год моје срце куца, живјећеш у мени. Почивај ми у миру, побратиме мој. Чуваћу те од заборава док год дишем.