МИТАР Михаилов ДУЈОВИЋ

Отишао си а оставио ми цијели свијет успомена у којем још увијек чујем твој корак, осјећам твоју руку и чекам да ме позовеш онако како си само ти знао: „Дуки...” У тој једној ријечи била је сва твоја љубав, брига, топлина и сигурност. У том гласу сам увијек била дијете, заштићена, вољена, твоја. Био си мој мир у немиру, тишина која је разумјела, снага која није морала да се доказује. Научио си ме да будем човјек. Научио си ме шта значи права љубав, која не пролази и не завршава се одласком. Поносна сам што сам имала таквог човјека за оца. Последњи поздрав, тата мој.