МИШКО Богдана МИТРИЋ

Прерано и изненада, заспао си у твој вјечни сан, без поруке и задње жеље, последњег поздрава и загрљаја и зато су туга и бол још већи. Остаде празнина испуњена успоменама, старе слике и сјећања која су у овим данима посебно болна. Бол и тугу вријеме не брише, што иде даље боли све више. Твој лијепи осмијех, ведре очи, блага и племенита душа у очевом загрљају, сијаће на небу као и у нашим срцима заувијек. Недостајеш ми брате!!! Волим те!