Мишко

У суботу, 2. августа, навршиће се 40 дана од упокојења нашег оца, супруга и ђеда. Првих и почетних 40 дана када постајемо полако свјесни да тебе нема. Али, ни наредних 40 година неће бити мање изазовне јер се треба навићи на твој одлазак, недостајање и празну столицу за столом. Треба прихватити тишину, одсуство твог смијеха, и оно твоје “Нана”, "Мика моја", "Боћо", "Нека мали", које више никад нећемо чути, и много тога, твојих пошалица и изјава, које су само теби биле својствене. Пун хумора, раздраган кад ти је воља, пргав кад ти није нешто по вољи. То је био тај неодољив карактер, који само Кучи разумију и знају. Вјерујемо да тамо горе неком другом држиш пажњу и да причаш о нама колико си био поносан на нас. Волио се да се хвалиш својом д‌јецом и нијеси дозволио да трунка рђе и непоштовања падне на наше име. Водио се оном реченицом "Волите своју д‌јецу и кад су крива, јер ће их живот кажњавати и кад нијесу". Ништа мање пажње нијеси посветио и својим унукама, које си једнако волио као и нас и с пуно радости и топлине опходио се према њима. Вјерујемо да нас одозго чуваш и тражиш од Бога најбоље за нас. Нека су ти мирне и лаке небеске висине, да почиваш мирним сном и да нас чуваш, а ми ћемо вјечно чувати у нашим срцима и мислима једно посебно мјесто за нашег Дебелог.