МИШКО

Мили мој Брате, већ двије године Ти јездиш бескрајем с анђелима. Кад ми је тешко, ја погледам горе,... И кад Сунце грије, ја помислим - то се Мишко смије, поздраве ми шаље, да наставим даље, и снагу ми дајеш, јер знаш да ми недостајеш. Сунце моје, почивај у татином загрљају, међу анђелима, пјевај њима као некада нама "Једнога дана зажалиће многи, што ме више нема" и "Зашто мајко чекаш сина" ... И жалимо... Боли... Јако боли... И чекамо, сусрет у вјечности. Умјесто братског загрљаја и твог милог лица, од 11. марта 2021. дочекује ме слика са твог споменика. У нашим срцима, причама и успоменама, живјећеш док и ми.