Шта остане када се склопе очи које су биле нечији цијели свијет? Остане празнина без дна, живот пун сјете али и дивних успомена. Живот је кратак, године пролазе али остану сјећања на ваш драги лик, велико срце, племенитост, доброту. Остану и недовршене ријечи, море снова и угашених жеља. А ја често пожелим ваш загрљај, очев стисак руке и да вам испричам нешто на шта бисте били сретни и поносни. Остане и једна велика рупа у грудима коју нико не може попунити. Наставиш да живиш али неким новим животом. Наставиш али ништа више није исто. Вољени моји, недостајете, често заплачем. Али смрт не постоји, људи умиру када их забораве, а ја ћу се вас увијек сјећати и причати о вама с великим поштовањем и поносом што сам дио вас и што сам имала такве родитеље.