Мирослав - Мики Радичевић

Дани пролазе, а жал за тобом постаје све јача. Можда више не чујемо твој глас, али осјетимо твоју љубав, као да нас одозго бодриш и гријеш својим загрљајем који и даље траје. Твоје постојање оставило је неизбрисив траг у нашим срцима, у којима ћеш живјети вјечно. Оставио си за собом лавину најљепших успомена и гомилу неостварених снова који нас прате и подсјећају колико нам значиш и колико те волимо. Истина је оно што кажу, да драги људи највише недостају за празнике, за рођендане, за датуме и тренутке за које знаш колико би им значили. И данас осјетимо то мјесто које је остало празно, али и даље вјерујемо да одозго навијаш за нас, као што си увијек навијао. Ми настављамо да живимо за тебе, за твоју искрену и добру душу која је изнад свега жељела да будемо срећни. “Из срца се гласак краде, што те нема…”