Дани пролазе, а моји као да су стали тог 23. Маја.
МИРОСЛАВ - МИКИ РАДИЧЕВИЋ
Ријечи не могу описати колико фали твој осмијех, топлина, несебичност и твој загрљај. Фали твоја енергија која оплемени сваки догађај, а један најљепши си пропустио. Знам да си поносан, да нас чуваш и навијаш, онако најјаче, како само ти знаш. Понекад се запитам и сама да ли си ми добро или зло нанио тиме што си био такав какав јеси. У једну руку осјећам огромну захвалност, у другу неизмјерну тугу што ме нијеси припремио на свој одлазак. Довољно је рећи, да на тебе нико није могао остати равнодушан. Знао си посебну емоцију да изазовеш код свакога који те упознао. Био си и остао такав, да су узалудне године и деценије које ће доћи и проћи, жал за тобом никада неће престати. Драги оче и ђеде, нећеш пасти у заборав све док је нас који те чувамо у срцу.
Твоји ЛАНА НИКОЛА, БОГДАН и СТРАХИЊА