МИРОСЛАВ - МИКИ РАДИЧЕВИЋ

Вријеме само продубљује рану, а свако ново јутро доноси са собом море успомена на тебе. Нећу дозволити данима да те одведу у заборав, у моме срцу ћеш живјети вјечно, јер ту ти је и мјесто. Видим те свуда, у сваком ћошку стана, у људима које си волио, у моме лику. Моја прва љубав, ослонац, најбољи пријатељ, највећа подршка, прави родитељ, све то стаје у једно бескрајно волим те.  Хвала ти на д‌јетињству из снова, на пажњи и љубави коју си ми несебично пружао. Највеће хвала на томе што си ме научио како се воли, онако свим срцем. Научио си ме све, само си заборавио да ме научиш како ћу даље без тебе.  Док постојим, са поносом ћу увијек причати о теби. Биће ту и понека суза, али то неће бити туга. То су само ријечи неописиве љубави које нијесам успјела да изговорим. То је љубав коју само ћерка зна колика је, иза које остаје рана која никад неће моћи у потпуности да зарасте. То је само доказ једне велике љубави.