МИРОЈЕ БАОШИЋ

Двије деценије се, ево, навршавају од оне кобне ноћи… Мајчино срце и даље крвари, а очи су жељне да те виде. Двадесет година проклињем све оне што ми те, на силу и мучки, отргоше, и проклињем судбину што ме није узела оног дана кад и тебе да не доживим ову страшну бол и безнађе и да не видим како се твоја младост, за трен, сруши у лету… Болна је и мучна тишина твоја сине, боли ме и ломи сваког дана изнова…