МИРОЈЕ БАОШИЋ

Често нешто записујем у маленој мојој свесци а Mироја да опишем, не би мог`о Достојевски. И сви писци и пјесници да укрсте пера своја не би могли описати овакога људског соја Тај никоме не робова на Божјој је само страни Бог му дао сву слободу ко то може да забрани. И Он га је одликово највећијем врлинама да покаже људском роду да је Христос ту са нама. Али људи ил` нељуди због зависти и незнања одлучише да му суде без имало покајања. Па на празник Божје Мајке кад вјерници прави славе они злочин осмислише како да му дођу главе.. Гледаху га из далека не смјеше му на пут стати но из мрака запуцаше кад се својој кући врати. У дворишту своје куће ђе кораке прве прави да грешније бит не може Божју правду да прослави. Поче мирис да се шири ко Мироје име што је плачу знани и незнани јер невина душа то је. Док крилима моћним летиш по небеском плавом своду Част и узглед твоји живе У људскоме нашем роду.