МИРОЈА БАОШИЋА

Двије деценије се ево навршавају, Мироје, откако си изненада отишао на пут без повратка, без ријечи и без поздрава... Двије деценије нашег непребола, недостајања и пустог надања да ово није крај и да ћеш се опет, однекуд, изненада појавити и оним твојим громогласним, незаборавним осмијехом све наше туге одагнати и наше тамно небо разведрити, јер си ти могао све… Ти си био испред свог времена, храбар и досљедан вриједностима људскости и у најтежим тренуцима, непоколебљиве вјере у човјечност и увијек на страни правде и истине. Над‌живио си свој кратки овоземаљски живот и, и даље живиш и трајеш у срцима и мислима свих нас који те волимо, и још увијек нас надахњујеш. И даље одзвања твој осмијех, и даље се чује звук твога гласа и, и даље боли, и никад неће престати… Волимо те и заувијек ћемо те вољети више од свега на овом свијету,