Вољеном брату, ујаку и шури
МИРКУ ЗОРИЋУ
Пред тобом је био живот цијели, али анђели су те узели…Пуно сам ти ријечи дужна, а остала само тишина пуста …Пролазе дани, вријеме ко да лети, зашто нам брате, Ко’ птица одлети ?
Твоја неутјешна сестра СНЕЖАНА НИКОЛИЋ са породицом