МИРКУ Стојановом АЏИЋУ

Брате мој, Боли ме твој прерани одлазак. Још више ме боли што те не загрлих последњи пут, што не подијелих с тобом жељу. Судбина, шта ли је, али се мирим са тугом, да си затворио и последња врата братске љубави и слободе рода мога. Збогом Бућо мој. Биће ми необично и празно без тебе. Данас, кад си кренуо брату Мишу и родбини, желим ти мирно путовање у вјечност, и нека ти буде лака земља наша Милошевска којој си остао вјеран до краја овоземаљског живота.