МИРКО МИЉАНИЋ

Драги мој деда, Нисам била спремна да се опростим од тебе овако рано. Жељно сам исчекивала наш сусрет овога лета, након мог повратка из Енглеске, да ти испричам све што сам постигла и да у твојим очима опет видим понос, који ми је увек највише значио. Нажалост, ниси ме сачекао. Отишао си прерано, без последњег загрљаја самном. Тамо гд‌је идеш нека те анђели чувају, душа у Рају да ти шета, а ти ћеш заувијек остати у мом срцу и мојим мислима. Ти си део свега што јесам, зато ће сваки мој корак напред бити успомена на тебе. Заувек ћу бити поносна што сам твоја унука и на презиме које носим. Пуно ћеш ми недостајати.