МИРКО Мићов ПЕРИЋ

Пет година је прошло откако те нема, ђеде мој, а мени се и даље чини као да си јуче сједио поред мене, са оним својим благим осмијехом који је увијек знао да ми умири душу. Твоје ријечи, твоја доброта и топлина и даље ме воде кроз живот. Недостаје ми твој глас, твоја искреност, твоји савјети и онај мир који си носио у себи. Недостајеш ми у тренуцима радости, а још више у тренуцима када ми треба снага. Хвала ти за сву љубав коју си ми дао, за сваки загрљај и за свако охрабрење. Носим те у срцу, ђеде, данас и заувијек. Све док живим, живјеће и успомена на тебе.