МИОМИРКИ ЈОВИЋ

Мила Мајко, четрдесет дана прође а ти ни у сну да ми дођеш. Срце плаче душа боли ко сад да ме разговори. Отвори нам живу рану направи нас сиротане. Док сам жива и док ходам са собом ћу да те носим. Не замјери што ми сузе квасе лице шта ћу морам голубице. Поздрави ми тату мога и реци му да не брине. Никад прежаљена и заборављена.