МИОМИРКИ ЈОВИЋ

Мајко, отишла си без поздрава... Тихо, како си и живјела – скромно, а с толиком снагом и љубављу. Остала је празнина, али и безброј сјећања која нас грију и боле у исто вријеме. Твој глас више нећемо чути, али у сваком дану чујемо те како нас бодриш. Твој осмијех носимо у себи, твоју доброту дијелимо даље, онако како си ти знала. Загрли нам тату, кад га сретнеш. Реци му да га носимо у срцу, као и тебе. Сад сте опет заједно – а ми ћемо вас чувати у свему што јесмо. Волимо те заувијек,