Миодрагом Божидара Радановићем

Профо мој једини,све сам уснити могла,али твоје младо,насмијано лице на хладној мермерној плочи ни у најгорим ноћним морама.Није било вријеме за ову читуљу нити за ову тугу преголему,али сурова судбина ме хладнокрвно ошамарила и винула ми те у рај небески,тамо гд‌је Бог само велике људске величине дочекује,јер ти си то и био - јединствен и посебан у свему.Отишао си прерано, пун жеља и надања,али бескрајно вољен од оних које си и сам истински волио,остављајући свој лични печат на све што си поносно градио и радио. Остала сам жељна звука твог мотора,твојих мудрих савјета,твојих загрљаја и рођенданских порука,твојег умилног лика и празничних долазака,остах жељна суза радосница и весеља са тобом.Горе негд‌је,гђе нема вражије болести нити бола и муке,вјерујем да си пронашао свој вјечни мир,рано моја непреболна.Сјећање на тебе живјеће заувијек кроз мене и моју породицу,захвални на свему што си нам пружио,забораву те наша срца никада предати неће. Волимо те док нас има,грлимо те до поновног сусрета.