МИОДРАГА МИЋКА КОВАЧЕВИЋА

Тата, и данас кад кренем из родске куће за тренутак застанем, окренем се и очекујем да испратиш мене и моју породицу као што си увијек чинио. Моја надања су узалудна, али твоја родитељска љубав и даље иде са мном, на сваком мом кораку. Недостајеш ми, пуно, више него што ријечи говоре!