Пролази прва година туге без нашег драгог ујака
Миодрага Божидара Радановића
Ујо наш вољени,нејака нам срца плачу јер си прерано постао наш анђео чувар.Дани без твојих корака су празни, славља без твог осмијеха непотпуна, а живот без тебе сјетан и тежак. Толико тога смо још требали скупа доживјети и проћи, руку под руку, раме уз раме, али Бог је имао други план. Срећни јер те више ништа не боли, бескрајно тужни јер смо те у најљепшим годинама изгубили. Хвала ти за сву љубав којом си нам срца хранио, хвала ти за све загрљаје којима си нам душу гријао, са поносом ћемо се хвалити тобом свуда, јер нам је припала част што си нас звао својом ђецом. Мирно спавај, лаве наш неустрашиви. Волимо те заувијек.
Твоја усамљена ђеца - сестрична Теодора и сестрић Тодор

