Миодраг Радановић

Мили тајо, мој највећи страх је био живјети без тебе, то још нисам научио, а нити ћу икада. Мало сам те изневјерио због школских обавеза ал ћу бити у друштву твој син за понос каквог си ме и учио. Чуваћу Ташу и маму онако како си ми причао и савјетовао оних наших ноћи.Плашим се само једног, да ћу почети глас да ти заборављам... Проклета болест и судбина те је узела од мене када си ми био најпотребнији,ал им никада нећу дозволити сјећање,савјете,пољупце, загрљаје а и критике одузму...једино ми то даје снагу за наставити за даље. Волим те, и трудим се.