МИЛУТИН РАДОВАНОВИЋ

Ево прође година а немам те ни у сновима да се испричамо као некад. Нећу ти много писати, само ћу ти ово рећи, смрт нас је раздвојила и угасила твој глас али није избрисала твој лик, само си отишао тамо гдје те не можемо загрлити. Причам о теби Михаилу и Николини да твоја доброта и љепота нијесу нестали твојим одласком већ да живиш у нашим причама о теби. Хвала ти на свакој твојој успомени коју си ми оставио да живиш у њима. Опрости ми што не могу доћи сјутра да пољубим твоју сликоу на хладној мермерној плочи. Волим те и чувам у срцу, чекам дан и моменат када ћемо опет бити заједно.