МИЛУТИН-МИЋО РАДОВАНОВИЋ

Драги Мићо, Навршава се четрдесет дана откако си отишао, а ја још увијек чекам да се појавиш на вратима да се насмијеш оним својим осмијехом, који је могао развеселити све око себе. Ти и ја нијесмо били само ујак и сестрић. Ми смо увијек били заједно, дијелили све: тајне, осмијехе и бриге. Увијек си се држао уз мене, а ја уз тебе. И знам ... Знам да си ме волио више него икога, и зато ме душа боли за тобом. Нијеси отишао из мога живота, само си се преселио на мјесто гдје нема боли. А ја ћу памтити твоје име, твој осмијех и твоју љепоту у свакој минути која ми је остала. Са радошћу ћу се сјећати 2. априла 1987. а са тугом ћу се сјећати 1. октобра 2025. Нека те анђели чувају мој Мићо.