МИЛОВАНА Шпира МАРИЋА

Година дана без тебе, мој вољени брате. Година дана прође од кад нас напусти изненада, а сваки дан нам је испуњен празнином и неизбрисивом боли. Сваки дан нам почиње са истом тугом, а завршава се са великом чезњом за тобом. Био си наше срце, наша снага, нас понос. Недостаје нам твој глас, твој поглед пун доброте. Увијек си знао како да нас насмијеш, како да нас посавјетујеш, да нас охрабриш. Окупљао си нас, и без тебе ништа више није исто. Сећање на твоју дивну и племениту душу никада нећемо заборавити и увек ћемо бити поносни на тебе, твој живот и време проведено са тобом. Твоју бит, чинила је бескрајна љубав, изразита доброта и велико срце које је најјаче вољело. Година без тебе није само вријеме које је прошло, то је вријеме у којем сам научила колико си значио и колико ћеш заувијек значити. Навиру тужна сјећања на твоје топле дочеке, људске врлине, наше дуге разговоре. Заједно смо дисали као једно,ђелили радости, ситнице и снове. Био си и остао мој јунак, примјер како се воли и како се стоји храбро кроз живот. Мораш да знаш, да си ти моја тиха снага и чувај ме као што си увијек знао. Иако више ниси с нама, твоја доброта, снага и љубав остају заувијек уткани у наше животе. Нисам имала времена да се припремим за растанак, јер на такав растанак са тобом никада нисам ни могла бити спремна. Прошла је година дана откако си заспао и отишао без ријечи. Још увијек те тражим у тишини, у сваком дану у сваком сјећању. Недостајеш ми више него што ријечи могу да кажу. Вољела бих да си ту, да чујем твој глас, да те загрлим још једном. Сваки дан те носим у мислима, у срцу и у сузама, које понекад не могу да сакријем. Сада одмараш поред свог оца.Вјерујемо да сте опет заједно, чувајући нас одозго. Ми ћемо овд‌је наставити да живимо поносни што смо вас имали. Свака наша молитва иде према небу, сузе теку, а наша љубав према вама је јача и од смрти. Почивај у миру велики човјече и нека ти душа нађе спокој у Царству Небеском.