Четрдесет је дана од смрти мога оца

MILOVANA ČOLOVIĆA

МИЛОВАНА ЧОЛОВИЋА

Оног дана када си отишао, ја сам одрасла. Уснуо си тихо и нестао је глас који је моје име звао на посебан начин. Твоје чврсте, радничке руке носиле су и градиле моје најљепше дјетињство. Научио си ме да је свака жртва за породицу светиња и то ће бити мој путоказ. Мој си корјен, одувек и заувијек.


Твоја кћерка ДИЈАНА са породицом