МИЛОВАН ГОЈКОВИЋ

Рано је наш растанак дошао али никако да прихватим да си заувијек отишао. Сјећам се тог страшног 3. фебруара 2023. године када те је заувијек преварио сан. Од тада је у мом срцу бол која ће трајати вјечно. Вјечна су и сва твоја добра којима си даривао свакога свога. Оставио си ми прегршт савјета које ћу чувати за себе, од заборава на тебе. Бојим се да ми мисао не буде тежина. Ја и сада живим у неком свом прошлом животу. Твоји последњи дани били су претешки, али твој благи осмијех брише све бриге овоземаљског живота које си ти храбро носио да ме не оптеретиш и не пореметиш. Долазак на гроб моја је обавеза. Твој једини гроб је гроб у мом памћењу. Свакога чека завршетак пута. Хвала свима у чијим сјећањима живиш, а посебно хвала комшији Драгану Томићу који својим хуманим дјелима и пажњом чини мој живот лакшим.