Пролазе дани и спојише се у годину.
Милован Гојковић
Тужна година прође. Прође година, а тебе међу нама нема. Вријеме тече и покажа да је губитак коначан. Прошла је година, али дан када си отишао никад проћи неће. 3. фебруар 2023. године престао си да узимаш жељу од свијета, и отишао да вјекујеш испод Требјесе код Никшића. У животу ми се десила трагедија, али ја сада изнова проналазим начин да откријем смисао живота како бих могла испунити твоје очекивање “ Мајко поднијећеш”. У том неизмјерном болу помаже ми Милован са својим пророчанским изјавама. Крај твога живота био је почетак моје смрти. Мени је доста живота. Немам много разлога да живим. Помисао на смрт постаје ми све милија. Процес туговања је моје природно стање. Држим се поносно јер сам поносна на тебе. Завршава се овај дан- један дан живота мање. Хвала свима у чијим сјећањима живиш. Посебно хвала комшији Драгану Томићу, вашем добротвору који својим хуманим дјелом и пажњом чини мој живот лакшим.
Мајка Бранка- Рола Гојковић.