Милован Гојковић

Спавај сине мој. Ослободио си се од болница, болести, прегледа, апарата, превијања, терапија, рана… Сада је твој други дом у срцу мом. Празна сам због твог одсуства, а испуњена твојим присуством у размишљањима и надањима. Тужна сам јер сам те много вољела, а сада када те нема волим те још више. Оставио си ми обавезу, да идем даље без тебе- поднијећу! Немам снаге ни срца све си ми однио, па ми је тешко да се ријечима покушам захвалити за сва добра д‌јела која су ти учињена. Простор је мали а и немогуће је исказати све то у неколико редова. Зато ћу само набројати твоје добротворе и доброчиниоце којима се од срца свима захваљујем. Памтићу: Драгана Томића, комшију, живот нам је био тежак а без њега би био много тежи. Увијек са нама. Остао си му дужан. Остаћу и ја. -Драгана Дачка Булајића И Дејана Делибашића са којима си радио и који су очински и братски однос имали према теби. Са њима си провео најљепше дане свога живота. -Златар Милан Костић је уз њих спреман увијек да пружи помоћ. -Памтићу све медицинско особље које ти је пружало помоћ: изабрану докторицу МИлену Лалатовић, доктора Аца Вујовића и сестру Персу, који с у радили за тебе и оно што није било у њиховој обавези: Све љекаре, сестре и особље интерног одељења Никшић; хируршко одељење-превијалиште, докторицу Јелку МИлић из Котора. -Медицинске сестре Драгану Мушикић И Виолету Јовановић. -Даваоце крви и оне који су нудили крв а било их је доста. -Твоје кумове и другове. -Бранку Вукотић, која те увијек помињала тамо гд‌је треба И њене раднице које су другарски однос имале са тобом: Бранка помињи га и даље. -Наше добре комшије увијек спремне да помогну. -Твога стрица Драла(Драга) Гојковића и мајку Слобу. -Породицу мога брата од стрица Мића Вулановића и мога брата Бранка Вулановића. Хвала на послатим поменима и свима који су на било који начин изјавили саучешће или посјетили нашу кућу.