МИЛОВАН ЧОЛОВИЋ

И све ово вријеме учимо да прихватимо свакодневницу у којој нема твог гласа и присуства. Недостајеш, а опет си присутан, у сваком разговору и најљепшим успоменама. Твоја табакера и наочаре су на свом мјесту, као сјећање на супруга, оца и дједа који је волио тихо, али најјаче. За живота си нам утабао стазе части и људскости, то је за тебе био једини исправан пут. Живјећеш вјечно, јер ће твоја покољења са поносом помињати твоје име.