МИЛОСАВИ КОСАНОВИЋ

Макане мој, светињо моја, одлазиш, а моје срце је опет рањено. Сузе теку, душа боли, а бол пече. Била си ми све… Мој савјетник, моја снага и највећа подршка. У твом гласу и загрљају проналазила сам мир, а тај мир сада је нестао. Хвала ти на безусловној љубави и пажњи коју си пружала мени и мојој породици. Заувијек ћеш бити самном у сваком откуцају мог срца и мојим мислима. Почивај у миру, а ја ћу тихо туговати.