МИЛОСАВА КОСАНОВИЋ

Мајко, родитељу мој, снаго и темељу мој, очекивао сам овај дан, свјестан да је морао доћи али да се суочим са истином да ти нећу никад више руку пољубити и загрлити са неверицом прихватам. Сјиле, љубав коју си ми пружала све ове године, твоја снага, оптимизам и доброта не дају ми да се суочим са истином да си обољела и да си нестала. Морам је са болом прихватити али сам поносан и срећан на сваки тренутак проведен са тобом. Оставила си ми најљепше успомене и усадила ми све што је потрбно да корачам и носим се са животом као Кормилар твој како си ме звала. Поносан сам што си ми ти била моја сјила и најбоља баба мојој дјеци. Почивај у миру! Родитељу најбољи нека те чувају горе анђели божији и воле колико те волио на земљи