Милосава Брајовић

Мике моја, како сам те ја звала, са великом невјерицом сам примила вијест да те више нема. Данас је треће јутро и даље срце одбија да прихвати да је отишла једна тако добра и племенита душа. Расла сам уз тебе, била си дио моје свакодневнице и много важних и лијепих тренутака. Никада нећу заборавити, колико си се радовала и била срећна, кад смо били скупа и сазнали нас четири за моју прву трудноћу. Недостајаће ми наши заједнички тренуци, испијање наших кафа, осмијеси, разне догодовштине. Оставила си пуно лијепих тренутака, којима ћемо се често сјећати и о којима ћемо често препричавати, уједно са осмијехом и сузама. Била си добра и према мојој д‌јеци, која су те вољела, као и ти њих, знала си да их просетас, да им испунис зеље, да се поиграс са њима. Вољели су да проводе вријеме код вас, стално су говорили ајмо мама код "Микице" да пијемо кафу. Како сад Мике моја, да им објасним да те више нема и да више неће осјетити твоју доброту и топлину, како кад угледају нашу Кеку Снежану на вратима, а тебе нема са њом, ста да им кажем... Живјела си мирно и тихо, тако си и отишла. Хвала зи за сву доброту, љубав и топлину коју си нам пружала. Тешко је рећи збогом некоме, кога смо толико вољели. Почивај у миру Божијем, нека те анђели чувају. А ми ћемо те чувати од заборава и живјећеш вјечно у нашим срцима и сјећањима. Волимо те пуно.