МИЛОША ПОПОВИЋА

Једини мој брате, био си моје сунце, снага и највећи поклон који ми је живот могао подарити. Твој одлазак оставио је тишину коју ријечи не могу описати, али у моме срцу живи све оно што си нам био - доброта, топлина и љубав коју си нам несебично давао. Увијек си знао разумјети, помоћи и ставити друге испред себе. Поносна што сам те имала за брата. Вријеме које је прошло и које ће проћи, неће умањити успомену на тебе. Наша судбина је била тешка и болна. Много би се о теби могло писати, али никад не би било довољно. Постоји нешто што никад умријети неће а то је понос и сјећање на тебе.