МИЛОША ПОПОВИЋА

Најдражи мој, вријеме пролази а бол и туга у моме срцу , пратиће ме до краја живота. Сваки дан ми је без тебе тежак и тешко прихватам да те више нема. И даље свако вече улазим у твоју собу да осјетим твој мирис са ишчекивањем да ћеш ми доћи да ми се осмјехнеш, загрлиш и кажеш: " ДОШАО САМ". Али то је само, срећо моја, пуста жеља коју си угасио оног дана када си отишао на пут без поздрава. Иако те више нема крај мене, остало је сјећање на твоју доброту, љубав и све лијепе тренутке које смо провели заједно. Са поносом, чуваћу успомену на тебе , нећу те никада заборавити. Вољећу те заувијек.