МИЛОШ Радомира ЈОКИЋ
Прође година тешка,година тражења и надања ал тебе нема да дођеш са неком пошалицом са пута,отишао си на неко боље и љепше мјесто.Мјесто одакле нас гледаш и бодриш за сваки постигнути степеник.Мићко мој,Дико моја сјећаш ли се твоје жеље...Е та жеља ти је испуњена и надам се искрено да гледаш одозго и да све знаш..Мићко мој први момак носи поносно твоје име уздигнуте главе а други га прати..Немој да бринеш идемо полако ал све ћемо завршити по договору,сад ми је лакше имам додатну помоћ.Не брини урезаћу им твој лик и доброту да се диче тобом кроз живот! Почивај у миру и нека те анђели чувају и наравно путуј твојим зеленком небеским пространствима,а ја ћу те чувати од заборава.
Твоји син Младен