МИЛОРАДУ РАДОЊИЋУ

Отишао си тихо, као што само добри људи знају да оду – не правећи буку, не тражећи ништаза себе. Био си ослонац наш, наша тиха снага и сигурна лука. Заједно смо дијелили радост и тугу, али си ти увијек био тај који је носио највећи терет, да нама буде лакше. Сада наш дом озвања тишином која боли, а опет у тој тишини чујемо твој глас. Хвала ти за све што си био и што ћеш заувијек бити у нашим животима. Волимо те и чувамо у срцима...