Милораду – Мију Јоници

Вјерујемо да би волио да не жалимо због твог одласка, већ да славимо и памтимо твој живот. Зато ћемо памтити онај смијех од којег се проламала читава кућа, али и поглед којим си јасно показивао када ти нешто није по вољи. Памтићемо како си живио живот пуним плућима, никада не дозвољавајући да те живот води, већ си ти био тај који је управљао сваким његовим тренутком. Био си наш штит и учио нас да и ми исто тако ходамо кроз живот - храбро и вјерујући у свој пут. Због твог изненадног одласка, многи ће наши разговори остати недовршени, а заједничке замисли неостварене. Зато боли и бољеће...Недостајеш и недостајаћеш...