МИЛОРАД СТАНИШИЋ

Вољени мој, ​Не знам како се човјек опрости од онога са ким је желио да остари. Не знам како да прихватим да те више нема, да нећу чути твој глас, загрлити те и рећи ти колико те волим. Остала је кућа пуна успомена, а у мени празнина коју ништа и нико не може испунити. Борио си се до посљедњег даха, а ја бих дала све да сам могла узети макар дио твоје боли и понијети је умјесто тебе. ​Ако љубав може прећи границу живота и смрти, онда знај да ћу те вољети и тамо гд‌је те више не могу загрлити. ​Чекај ме, љубави моја. До нашег поновног сусрета.