МИЛОРАД СТАНИШИЋ

Тата, Кажу да вријеме лијечи све, али како да излијечи празнину када оде човјек који је био цијели наш свијет? ​Отишао си, а оставио нам успомене које ћемо чувати као највеће благо. Нема више твог гласа, твог погледа, твог загрљаја, иако те очекујемо... остала је само неизмјерна бол и љубав која не престаје. ​Био си више од оца, више од стуба наше куће – био си наш најсигурнији заклон, човјек племенитог срца и благог погледа. ​Хвала ти за сваки дан, за сваку ријеч, за сву љубав коју си нам дао. ​Нијеси отишао из нашег срца, тата. Ту ћеш живјети док год живимо ми.